Kad zoveš kući na video: prvo plafon, onda pola familije

Porodični video-poziv nikada ne počinje licem.

Prvo vidiš plafon. Onda pola lustera. Zatim nečiji prst preko cijelog ekrana.
„Mama, okreni kameru.“
„Jesam.“
„Nisi. Još gledam plafon.“
„Pa šta sad pritišćem?“
U pozadini se čuje babo:
„Daj meni. Ne znaš ti to.“

Babo preuzima tehničku podršku

Telefon prelazi u babine ruke. Slika se okreće naopako, nestaje i ponovo vraća.

Sada vidiš babino čelo. Samo čelo.
„Babo, odmakni malo telefon.“

On ga odmakne toliko da sada vidiš i čelo i zid iza njega.
„Je li sad dobro?“
„Jeste, samo spusti malo.“
„Kako da spustim kad ga držim?“

Mama iz pozadine daje upute kao kontrola leta:
„Pritisni ono malo. Ne to! Ono drugo malo!“

Najvažnija kontrola

Nakon četiri minute tehničkih pregovora konačno vidiš oboje.
Mama te pogleda i odmah počinje pregled:

„Što si blijed?“
„Nisam blijed, takvo je svjetlo.“
„Jesi li smršao?“
„Nisam.“
„Jesi. Ne jedeš.“

Video-poziv se pretvara u zdravstvenu kontrolu na daljinu. Moraš približiti lice kameri, pokazati šta imaš u frižideru i obećati da kafa nije večera.

Na porodičnom video-pozivu kamera služi da roditelji provjere jedeš li dovoljno i zašto izgledaš umorno.

Poziv više nije privatan

Odjednom se u kadru pojavi tetka.
Ne znaš kada je došla. Niko je nije najavio. Samo se sagne prema telefonu i kaže:

„Evo ga! Kako si? Kad ćeš doći?“

Prije nego što odgovoriš, ona zove nekoga iz druge sobe:
„Dođi da ga vidiš!“

U naredne dvije minute kroz kadar prođu tetak, rođak i dijete koje samo želi pritisnuti crveno dugme.
Na kraju se pojavi i komšija. Navodno je došao po alat, ali sada i on želi znati kada dolaziš u Bosnu.

Obilazak kuće preko kamere

Mama se sjeti da ti pokaže novu zavjesu.
Telefon kreće kroz kuću. Slika se trese, signal nestaje, a ti pokušavaš shvatiti gledaš li zavjesu, frižider ili nečije rame.

„Vidiš li?“
„Vidim.“

Ne vidiš ništa. Ali znaš da je odgovor „vidim“ najbrži put da se telefon vrati u dnevnu sobu.

„Hajde, čujemo se“ traje još deset minuta

Kažeš da moraš ići.

Mama kaže: „Dobro, samo još nešto.“
Babo se sjeti da pita za auto. Tetka se ponovo nagne u kadar. Dijete konačno pronađe crveno dugme i prekine poziv.

Pet sekundi kasnije stiže poruka:
„Što prekide?“

Odgovoriš:
„Nisam ja.“

Mama napiše:
„Dobro. Nazovi opet.“